субота, 18. децембар 2010.
уторак, 14. децембар 2010.
Samo 3 osobe znale za hapšenje
14. decembar 2010. | 08:12 | Izvor: Tanjug
Banjaluka -- Hapšenje Radovana Karadžića usledilo je posle jednomesečnog praćenja mreže podrške i samo su tri čoveka znala za operaciju, objavljeno na sajtu "Vikiliks".
Za tok operacije znali su tužilac Vladimir Vukčević, direktor BIA Saša Vukadinović i Miki Rakić, savetnik predsednika Borisa Tadića.
U depeši se navodi i da je nekadašnji šef BIA Rade Bulatović dobio informaciju gde je haški begunac Radovan Karadžić, ali da to nije saopštio zbog ideološke bliskosti Karadžića i Koštunice.
U diplomatskoj depeši poslatoj 22. oktobra 2008. godine Stejt departmentu iz Ambasade SAD u Beogradu, navodi se da je Dejan Mihov, tadašnji šef predstavništva Haškog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA potpuno drugačija otkad je Saša Vukadinović došao na njeno čelo, jer je saradnja s beogradskom podružnicom Tribunala znatno poboljšana.
"Mihov je rekao da je Bulatović, (Rade, raniji direktor BIA) uvek izvrdavao obaveze i davao neproverene informacije. Uporno je izbegavao da odgovori na pitanja Mihova o tome da li je BIA prikupila uzorke DNK ili otiske prstiju tokom istraga o Karadžićevom boravištu", piše u depeši koju prenosi "Glas Srpske".
U poruci iz Ambasade SAD u Beogradu se ističe da su se i njeni kontakti, takođe, poboljšali sa BIA otkad je upravljanje preuzeo Vukadinović.
"On je uvek srdačan prilikom poseta zvaničnika američke ambasade i ističe da želi da bude siguran da će Mladić biti uhapšen na tlu Srbije, kako bi se pokazalo da se u Srbiji poštuje zakon", dodaje se u depeši.
Ambasada SAD u Beogradu izveštava Stejt department i da u Demokratskoj stranci postoji politička volja za zaključenje saradnje sa Haškim tribunalom i prenosi reči tužioca za ratne zločine Siniše Važića da je nekadašnji ministar policije Dragan Jocić "mešao politiku u saradnju sa Hagom".
Navodi se i to da je znatan napredak ostvaren posle hapšenja Radovana Karadžića i da je prekogranična saradnja i razmena informacija sa NATO snagama u BiH, takođe, poboljšala mogućnosti Vlade Srbije na ispunjavanju haških obaveza.
"Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića rekao nam je da je Bulatović šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića, i zbog manjka međunarodnog pritiska", piše u depeši.
U tom dokumentu se navoodi da su posle Karadžićevog hapšenja, Tadić, Rasim Ljajić, Vukčević i drugi zvaničnici javno govorili o važnosti hapšenja preostalih begunaca, ne samo iz pragmatičnih razloga, nego i zbog potrebe za pomirenjem s prošlošću.
Direktor Saveta za koordinaciju saradnje sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović je, kako se navodi, Ambasadu SAD informisao da vlada planira seriju rasprava o događajima iz devedesetih godina i o važnosti rada Haškog tribunala i istakao da će u to biti teško ubediti mnoge Srbe, s obzirom na puštanje iz haškog zatvora Nasera Orića i Ramuša Haradinaja.
U depeši iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da će najteži zadatak vlade biti da pobedi senzacionalističke i nacionalističke sadržaje koje objavljuju tabloidi, koji uglavnom imaju najveću moć u oblikovanju javnog mišljenja.
Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je rekao državnoj sekretarki SAD Hilari Klinton da se srpskim liderima ne može verovati da će ispuniti obećanja i da jedno govore u ličnom kontaktu, a drugo javnosti, navodi se u američkoj diplomatskoj depeši, koju je objavio "Vikiliks".
Depeša je, pod oznakom "poverljivo", 28. jula 2009. poslata ambasadama SAD u Hagu, Beogradu i misijama u UN i NATO.
Klintonova i Ferhagen su, 14. jula 2009. godine, razgovarali o načinima za objektivnu procenu saradnje Beograda sa Haškim tribunalom, prenosi banajlučki list navode "Vikiliksa".
 |
| Karadžić u Hagu (Fonet, arhiva) |
Za tok operacije znali su tužilac Vladimir Vukčević, direktor BIA Saša Vukadinović i Miki Rakić, savetnik predsednika Borisa Tadića.
U depeši se navodi i da je nekadašnji šef BIA Rade Bulatović dobio informaciju gde je haški begunac Radovan Karadžić, ali da to nije saopštio zbog ideološke bliskosti Karadžića i Koštunice.
U diplomatskoj depeši poslatoj 22. oktobra 2008. godine Stejt departmentu iz Ambasade SAD u Beogradu, navodi se da je Dejan Mihov, tadašnji šef predstavništva Haškog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA potpuno drugačija otkad je Saša Vukadinović došao na njeno čelo, jer je saradnja s beogradskom podružnicom Tribunala znatno poboljšana.
"Mihov je rekao da je Bulatović, (Rade, raniji direktor BIA) uvek izvrdavao obaveze i davao neproverene informacije. Uporno je izbegavao da odgovori na pitanja Mihova o tome da li je BIA prikupila uzorke DNK ili otiske prstiju tokom istraga o Karadžićevom boravištu", piše u depeši koju prenosi "Glas Srpske".
U poruci iz Ambasade SAD u Beogradu se ističe da su se i njeni kontakti, takođe, poboljšali sa BIA otkad je upravljanje preuzeo Vukadinović.
"On je uvek srdačan prilikom poseta zvaničnika američke ambasade i ističe da želi da bude siguran da će Mladić biti uhapšen na tlu Srbije, kako bi se pokazalo da se u Srbiji poštuje zakon", dodaje se u depeši.
Ambasada SAD u Beogradu izveštava Stejt department i da u Demokratskoj stranci postoji politička volja za zaključenje saradnje sa Haškim tribunalom i prenosi reči tužioca za ratne zločine Siniše Važića da je nekadašnji ministar policije Dragan Jocić "mešao politiku u saradnju sa Hagom".
Navodi se i to da je znatan napredak ostvaren posle hapšenja Radovana Karadžića i da je prekogranična saradnja i razmena informacija sa NATO snagama u BiH, takođe, poboljšala mogućnosti Vlade Srbije na ispunjavanju haških obaveza.
"Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića rekao nam je da je Bulatović šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića, i zbog manjka međunarodnog pritiska", piše u depeši.
U tom dokumentu se navoodi da su posle Karadžićevog hapšenja, Tadić, Rasim Ljajić, Vukčević i drugi zvaničnici javno govorili o važnosti hapšenja preostalih begunaca, ne samo iz pragmatičnih razloga, nego i zbog potrebe za pomirenjem s prošlošću.
Direktor Saveta za koordinaciju saradnje sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović je, kako se navodi, Ambasadu SAD informisao da vlada planira seriju rasprava o događajima iz devedesetih godina i o važnosti rada Haškog tribunala i istakao da će u to biti teško ubediti mnoge Srbe, s obzirom na puštanje iz haškog zatvora Nasera Orića i Ramuša Haradinaja.
U depeši iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da će najteži zadatak vlade biti da pobedi senzacionalističke i nacionalističke sadržaje koje objavljuju tabloidi, koji uglavnom imaju najveću moć u oblikovanju javnog mišljenja.
Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je rekao državnoj sekretarki SAD Hilari Klinton da se srpskim liderima ne može verovati da će ispuniti obećanja i da jedno govore u ličnom kontaktu, a drugo javnosti, navodi se u američkoj diplomatskoj depeši, koju je objavio "Vikiliks".
Depeša je, pod oznakom "poverljivo", 28. jula 2009. poslata ambasadama SAD u Hagu, Beogradu i misijama u UN i NATO.
Klintonova i Ferhagen su, 14. jula 2009. godine, razgovarali o načinima za objektivnu procenu saradnje Beograda sa Haškim tribunalom, prenosi banajlučki list navode "Vikiliksa".
Пријавите се на:
Постови (Atom)